ćȅf ćèfa m (t. kejif, ar.)
1. dobra volja, dobro počutje, naslada, užitek: govoriti komu po -u; nije mu po -u; ima dosta novaca za lične -ove
2. želja, poželenje: baš mi je ćef hoče se mi; došao mi ćef zahotelo se mi je; tjerati ćef muhavo, kapriciozno se vesti
Dostopnost
Dostopnost